ljubav je pobjeda snova nad stvarnoscu...

hm..ljudi moji..mozda sam se zaljubila...nisam sigurna..kako zapravo mozes znati..je li to kada samo mislis na tu osobu?i vise ne smatras mogucim da razmisljas o icemu drugom..a kamoli da vodis neki donekle inteligentni razgovor...mozda...a kako bi ja to trebala znat..vise ne znam kako je to ne biti zaljubljen...uvik je netko bio tu...dobro to mozda i nije bila ljubav...nego bjeg od stvarnosti..navika...mada ne znam kako sam uspila,,,bila sma previse zauzeta time da se trudim na ne mislim na maloga..da nisam ni skuzila da sve cesce mislim na ovoga..ali ljudi..naprosto je nemoguce ici s nekim u raz 3 godine..a ona u tjedan dana shvatit...da ti se mozda on ipak malo svida...ma ne znam vise sto da radim..ne znam vise sto znam..znam jedino da ovih dana...jednostavno ga ne mogu ne gledat...ne mislit o njemu..i sve sto napravi je slatko..nije vazno koliko sranje...na znam...mozda se i zaljubljujem,..ali sto ako je ovo jos jedan bjeg...od njega...jer toliko sam puta..pokusavala smisliti...nove ljubavi..novi zivot..samo da bi se makla od njega..vise ne znam..kada je stvarno..joj..ne volim bit u ovom stanju...nije to zdravo za mene...pogotovo ne razmisljanje...jer znate kad neprestano mislite o nekomu..druge stvari se jednostavno izbrisu..tako se nekoj odredenoj osobi (koja nije ja..)moglo ovih dana desit...da u kadu ude u donjem rublju reazmisljajuci o tome kako je on danas bio sladak..(je..ful. odraslo...)moze joj se desit da se pocme smijat nasrid grada kda se siti neceg sto je on rekao...hm..i da..moze ici u ducan s namjerom da kupi crvenu farbu za kosu..i onda izade iz ducana sa smedom..jer su takve boje njegove oci...uh...ali nista se od toga meni nije desilo..jos ponasam se kao dvogodisnjakinja..a ja nisam zaljubljena u njega..i ne zelim biti s njim..samo me mozak nece slusa...i tako..moram naci nekog drugog...vracam se zidu..(hm..ovo nece nitko skuzit...zid je moj plesni partner..hm..da..i izjavila sam mu ljubav..hm..superstar..just ignore...)uglavnom..ne mislim o njemu...

Priča se da je jednom jedna djevojčica željela iznenaditi oca uručivši mu dar. No prije nego li je otac dar vidio primjetio je kako su u kući potrošene velike količine papira. Shvatio je da to ima veze s njegovom kćerkicom. Silno se naljutio i samo što se djevojčica pomolila s osmijehom u sobu otac skoči i prilijepi joj jak šamar:

“Šta si to uradila? Koliko sam ti puta rekao da neke stvari nisu za igru?!”

“Ali… oče…”, borila se sa suzama i bolom u srcu, “papir sam potrošila da zamotam u njega dar koji ti spremih kako bi te utješio nakon briga na poslu…”

Bio je poražen. No, ponos i ljutnja, bijes, nisu mu dali da joj se izvini. Te noći djevojčica mu je zaspala uplakana.

Pekla ga je savjest. Te noći otac nije mogao spavati. Razmišljao je o zlu kojemu je dozvolio da nadjača izraženu ljubav. Dočekao je jutro na stolici, očekujući kćer da je zagrli.

Vrata su se otvorila. Ušla je kćerkica s masnicom na obrazu ali ponovno sa smiješkom. Čistota njene ljubavi nije ustupila mjesto ljutnji.

“Oče, evo ti onaj poklon.”

Dok ga je otvarao savladavao ga je stid. Sve više i više. Prije nego li je odvezao i posljednju mašnu s paketa stid se polahko ponovno pretvorio u ljutnju. Otac, za razliku od maloga djeteta, dugo vremena nije dao ljubavi i nježnim osjećanjima da savladaju ponos i ljutnju.

Kada je otvorio paketić imao je šta viditi – kutijica je bila prazna. Zaboravio je na sjetu koja ga je sinoć morila i ponovno poče drugovati s bijesom.

“Pa nauči već nešto, majka mu stara! Ne može se nekome darivati prazna kutija, nisi toliko mala!”

Ponovno sva uplakana, ovaj put skoro potpuno slomljena, djevojčica kroz suze i jecaj prozbori:

“Ali oče, nije prazna. U nju sam puhnula hiljadu poljubaca.”

I, kako to već biva, djevojčica je još za svoga djetinjstva umrla. Zanimljivo, otac je zapamtio po dvjema snažnim lekcijama kojim ga je naučila.

Priča se da je od one noći svuda nosio onu “praznu” kutiju sa sobom, a prije svakoga spavanja i on bi puhnuo jedan poljubac u nju.

Da je šutnja zlato..

ja bi bio bogat..

kupio bi tebe..

i pravio bebe... 

i tako...bile smo Angie i ja na piću..bilo je super...pričale smo dosta..o njenom dragom =) mada smo spomenule i ostale stvari...spalila sam je =) mada nisam namjerno...a onda sam je i ugušila...mada nisam ja kriva..sama je....pije samo onda kad ja nešto šokantno govorim =) i tako...mislim da sam relativno sritna...ponovo...sutra se vraćam u školu,,,poludit ću...cjeli dan ja provodim buljeći  u glavu odredene osobe =) a ima tako lijepu glavu =)i da..o čemu sam pričala....joj..ludim...ne mogu spavati..netko se gore zabavlja drzeci me budnu i puneći mi glavu glupostima koje sam počela zaboravljat...uh..so phuck =) čitala sam sada neku knjigu..malo me zabavila. uglavnom lik vam je miljunaš...zgodan..i neki sex guru...a ženska je neugledna, siromašna djevica..i vidi čuda..ona dobije njega..uglavnom..sve knjige od te zenske su takve..tako da imam novi cilj u životu..ostati djevica do 30 i naći si nekog takvog miljunaša =)) mda...i tako..puna sam pametnih ideja..mda...i sto još...

 neka,neka nek se zna...

voljela sam samo ja..

a ti si se poigrao..

za tebe je ljubav šala..

neka neka nek se zna...

malo sam zbunjenija nego inače...ha..i nastup nam je u petak..ja nemam pojma...nije me ni briga...so what's the fuss.... =) i onda ponovo u utorak...e to je malo veća stvar =) nastupamo na trgu...covice tu ima ljudi ??? ali nitko mene neće vidit..ja sam mala =) da…da…da… .idem sada…učit =) da  bar nekom dam dojam da sam pametna =)